Nutricionizam u VIS MEDICAL-u

Kada govorimo o pravilnoj ishrani, ne govorimo samo o tome šta treba jesti, a šta izbegavati. Ishrana je deo svakodnevnog života, ali i važan deo prevencije brojnih oboljenja kao i pomoć u lečenju brojnih zdravstvenih stanja.

Isti plan ishrane ne može odgovarati osobi koja želi da smanji telesnu masu, pacijentu sa insulinskom rezistencijom, nekome ko ima povišen holesterol, osobi koja intenzivno trenira ili pacijentu koji prolazi kroz zahtevno onkološko lečenje.

U Poliklinici VIS MEDICAL u Beogradu, pregled iz oblasti nutricionizma obavlja lekar specijalista higijene koji se stručno bavi ishranom, procenom nutritivnog statusa i medicinskom nutritivnom terapijom i suplementacijom.

Nakon razgovora sa lekarom specijalistom, uvida u zdravstveno stanje pacijenta, životne navike, laboratorijske rezultate i ciljeve, određuje se kakav plan ishrane pacijent dobija.

Ne polazimo od gotove dijete koju treba uklopiti u život pacijenta. Radimo obrnuto – plan ishrane prilagođavamo pacijentu i njegovom stvarnom životu i njegovim željama.

Kada je dobro zakazati pregled nutricioniste?

Pregled nutricioniste nije namenjen samo ljudima koji žele da smršaju.

Razlog za dolazak može biti potreba za promenom način aishrane, regulišete telesnu masu, poboljšate određene laboratorijske rezultate ili prilagodite ishranu već postojećem zdravstvenom stanju.

Nutricionistički pregled može biti koristan kod:

• prekomerne telesne težine i gojaznosti
• otežanog mršavljenja
• insulinske rezistencije
• predijabetesa i dijabetesa
• povišenog holesterola i triglicerida
• masne jetre
• povišene mokraćne kiseline i gihta
• hipertenzije i povećanog kardiovaskularnog rizika
• određenih gastrointestinalnih tegoba
• potrebe za korekcijom telesnog sastava
• nedovoljne telesne mase
• povećanih nutritivnih potreba
• fizički aktivnih osoba i sportista
• određenih zdravstvenih stanja kod kojih ishrana predstavlja važan deo ukupne terapije
• onkoloških pacijenata za vreme i posle zračne i hemioterapije
• potrebe za nutritivnom podrškom tokom i nakon lečenja.

Na pregled možete doći i ako nemate dijagnostikovanu bolest, ali želite da proverite da li je način na koji se hranite odgovarajući i šta biste mogli da promenite, u cilju dugovečnosti.

Nutricionistički pregled – odakle počinjemo?

Dobar plan ishrane ne počinje jelovnikom.

Počinje razgovorom, uzimanjem anamneze.

Tokom prvog nutricionističkog pregleda lekar želi da razume kako izgleda vaš uobičajen dan, kakve su vam životne navike: kada ustajete, kada jedete, šta najčešće jedete, šta volite a šta ne volite da jedete, koliko se krećete, kada osećate najveću glad, da li preskačete obroke, koliko spavate i koliko je vaš trenutni način života moguće promeniti.

Razgovaramo i o tome šta ste ranije pokušavali, i koliko uspešno.

Neko je već prošao kroz nekoliko veoma restriktivnih dijeta. Neko jede relativno malo, ali ima lošu raspodelu obroka. Neko ima problem sa večernjim prejedanjem, neko sa velikom količinom grickalica, slatkiša ili zaslađenih napitaka, dok kod druge osobe postoji zdravstveni problem koji zahteva potpuno drugačiji pristup.

Zato nam je važna cela slika, a ne samo broj kilograma.

U procenu mogu biti uključeni:

• telesna masa i njen sastav
• telesna visina
• raspored i sastav obroka
• apetit i osećaj gladi
• nivo fizičke aktivnosti
• radne i životne navike
• postojeće bolesti
• lekovi i suplementi koje pacijent koristi
• relevantna medicinska dokumentacija
• dostupni laboratorijski nalazi
• prethodni pokušaji mršavljenja ili promene ishrane.

Tek kada razumemo problem, možemo razgovarati o rešenju.

Da li treba uraditi laboratorijske analize pre pregleda?

Ne mora svaki pacijent pre dolaska da radi veliki broj analiza.

Ako već imate skorije laboratorijske rezultate i medicinsku dokumentaciju povezanu sa razlogom dolaska, korisno je da ih ponesete.

U zavisnosti od zdravstvenog stanja, lekaru vam može tražiti nalaza, kao što su:

• glukoza u krvi
• insulin
• HbA1c
• ukupni holesterol
• LDL i HDL holesterol
• trigliceridi
• enzimi jetre, AST i ALT
• funkcija bubrega
• mokraćna kiselina
• krvna slika
• određeni vitamini i minerali
• hormonske analize kada za njih postoji medicinska indikacija.

Nema potrebe raditi sve navedene analize kod svake osobe.

Nakon pregleda može se proceniti da li je potrebno dopuniti dijagnostiku i koje analize za konkretnog pacijenta zaista imaju smisla.

Individualni plan ishrane – plan koji može da se primeni u stvarnom životu

Najbolji plan nije onaj koji savršeno izgleda na papiru.

Najbolji plan je onaj koji pacijent može da primenjuje dovoljno dugo da promena počne da daje rezultat.

Zato pri izradi individualnog plana ishrane uzimamo u obzir mnogo više od kalorija.

Važno nam je:

• kada pacijent radi – životne navike
• da li obroke priprema kod kuće ili često jede van kuće
• koliko vremena ima za pripremu hrane – odnosno ko mu priprema hranu
• koje namirnice voli
• šta ne jede
• koje namernice mu smetaju
• koliko puta nedeljno trenira
• da li putuje
• da li postoji određena bolest
• da li koristi terapiju
• kakav cilj želi da postigne.

Nekome odgovaraju tri glavna obroka. Nekome drugačiji raspored.

Kod jednog pacijenta prioritet će biti redukcija ukupnog energetskog unosa, kod drugog povećanje unosa proteina, kod trećeg promena kvaliteta ugljenih hidrata ili masti, a kod četvrtog rešavanje problema sa nepravilnom raspodelom hrane tokom dana.

Individualna ishrana znači da preporuka ima razlog.

Ne menjamo način ishrane zato što je određena dijeta trenutno popularna, već zato što za tu promenu kod konkretnog pacijenta postoji smisao.

Nije svaka dijeta za svaku osobu.

Nutricionista za mršavljenje – bez ekstremnih dijeta i nepotrebnog gladovanja

Jedan od najčešćih razloga za dolazak nutricionisti jeste želja za smanjenjem telesne mase.

Ali nije svaki višak kilograma isti.

Pre nego što napravimo plan za mršavljenje, potrebno je sagledati zbog čega je do povećanja telesne mase došlo i šta održava postojeće stanje.

Kod jedne osobe to može biti preveliki energetski unos. Kod druge nedovoljno kretanje. Kod nekoga nepravilna raspodela obroka, veliki večernji obroci, nedostatak sna ili česta konzumacija visokokalorične hrane i pića.

Često postoji više faktora istovremeno.

Cilj pravilno vođenog programa mršavljenja nije što veći minus na vagi za što kraće vreme.

Kada okolnosti to dozvoljavaju, cilj je postepeno smanjivanje viška masnog tkiva uz što bolje očuvanje mišićne mase, poboljšanje načina ishrane i formiranje navika koje pacijent može da zadrži.

Zato dijeta koja dovede do brzog gubitka nekoliko kilograma, ali koju nije moguće održavati, nije uvek dobro rešenje.

Ishrana kod insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija je jedan od čestih razloga zbog kojih se pacijenti obraćaju nutricionisti.

Prva greška koju treba izbeći jeste svođenje problema na rečenicu: „Samo izbacite šećer.“

Ishrana kod insulinske rezistencije zahteva širi pristup.

Razmatraju se:

• ukupni energetski unos
• količina i vrsta ugljenih hidrata
• raspodela obroka
• unos proteina
• unos povrća i vlakana
• telesna masa
• fizička aktivnost
• san i dnevne navike.

Kod osoba sa insulinskom rezistencijom mogu istovremeno postojati višak telesne mase, povišeni trigliceridi, masna jetra, predijabetes ili drugi metabolički faktori rizika.

Zato preporuke treba prilagoditi celom metaboličkom profilu pacijenta, a ne samo jednom laboratorijskom rezultatu.

Ishrana kod predijabetesa i dijabetesa

Dijabetes je bolest koja direktno zavisi od načina ishrane.

Pravilno prilagođena ishrana predstavlja važan deo kontrole predijabetesa i dijabetesa.

Plan ishrane zavisi od tipa bolesti, telesne mase, laboratorijskih rezultata, nivoa fizičke aktivnosti i terapije koju pacijent koristi.

Posebnu pažnju posvećujemo količini i rasporedu ugljenih hidrata, kvalitetu hrane, unosu vlakana i proteina, telesnoj masi i drugim prisutnim faktorima rizika.

Promena ishrane ne predstavlja zamenu za lekove koje je propisao lekar.

Nutritivna terapija treba da bude usklađena sa ukupnim planom lečenja pacijenta.

Povišen holesterol i trigliceridi – nije dovoljno samo „izbaciti masno“

Kod poremećaja lipidnog statusa potrebno je sagledati celokupnu ishranu.

Važna je vrsta masti koju pacijent unosi, ali i telesna masa, unos vlakana, kvalitet ugljenih hidrata, alkohol, fizička aktivnost i ukupni energetski unos.

Poseban pristup potreban je pacijentima koji, pored povišenih masnoća u krvi, imaju druge pridružene bolesti, kao hipertenziju, insulinsku rezistenciju, dijabetes ili druge faktore kardiovaskularnog rizika.

Cilj nije jedna kratkotrajna „dijeta za holesterol“, već promena načina ishrane koja se može dugoročno primenjivati.

Ishrana kod masne jetre

Masna jetra se često javlja zajedno sa viškom telesne mase, insulinskom rezistencijom, poremećajem šećera u krvi i povišenim trigliceridima.

Kod pacijenata koji imaju višak kilograma, postepeno smanjenje telesne mase i promena životnih navika mogu predstavljati važan deo terapijskog pristupa.

Konzumiranje određenih namirnica može dovesti do poboljšanja stanja i smanjenja zamašćenosti jetre.

Plan se prilagođava zdravstvenom stanju, laboratorijskim nalazima i drugim metaboličkim faktorima.

Posebno smo oprezni sa različitim „detoks programima“, ekstremnim režimima i suplementima koji se na internetu često reklamiraju kao način za „čišćenje jetre“.

Ishrana treba da bude deo medicinski opravdanog pristupa, a ne obećanje brzog rešenja.

Ishrana kod gihta i povišene mokraćne kiseline

Kod gihta se često misli da je dovoljno dobiti spisak hrane koja je „dozvoljena“ i „zabranjena“.

Problem je mnogo složeniji.

Kod procene načina ishrane razmatraju se telesna masa, upotreba alkohola, zaslađenih pića, izbor pojedinih namirnica, unos tečnosti i prisustvo drugih metaboličkih problema.

Nekontrolisano izbacivanje velikog broja namirnica nije cilj, i može se negativno odraziti na ostale sisteme u orgnizmu.

Potrebno je napraviti održiv način ishrane koji uzima u obzir i hiperurikemiju i celokupno zdravstveno stanje pacijenta.

Ishrana kod gastrointestinalnih tegoba

Nadimanje, osećaj težine nakon obroka, bolovi u predelu želuca, zatvor, učestale stolice, refluks i druge tegobe mogu značajno uticati na kvalitet života.

Ponekad promena načina ishrane može pomoći, ali nije svaka digestivna tegoba posledica „pogrešne ishrane“.

Zato je važno najpre razumeti problem.

Kod pacijenata sa gastrointestinalnim tegobama ne preporučujemo nekritičko izbacivanje glutena, laktoze ili velikog broja drugih namirnica samo zato što je takav savet pronađen na internetu, ili je deo trendova

Restriktivan režim ishrane treba primenjivati kada za njega postoji opravdan medicinski razlog i uz odgovarajuće praćenje lekara specijaliste.

Ishrana kod povišenog krvnog pritiska i kardiovaskularnog rizika

Kod osoba sa hipertenzijom i povećanim kardiovaskularnim rizikom način ishrane predstavlja jedan od važnih faktora na koje možemo da utičemo.

U zavisnosti od pacijenta, preporuke mogu obuhvatiti korekciju unosa soli, kvalitet masti, veći unos povrća i hrane bogate vlaknima, regulaciju telesne mase i smanjenje konzumacije određene visokoprerađene hrane.

Kod pacijenta koji već koristi terapiju, plan ishrane se mora uskladiti sa preporukama lekara kardiologa, koji leči osnovno oboljenje.

Nutritivna podrška onkološkim pacijentima

Ishrana onkološkog pacijenta zahteva posebno pažljiv i kompleksan pristup.

Cilj kod ovih pacijenata uglavnom nije mršavljenje.

Naprotiv, tokom bolesti i lečenja mogu se javiti:

• neželjen gubitak telesne mase
• gubitak mišićne mase
• slabiji apetit
• mučnina
• promene ukusa i mirisa
• otežano uzimanje hrane
• dijareja ili zatvor
• druge tegobe koje utiču na nutritivni status, i mogu uticati na ishod bolesti

Preporuke zavise od dijagnoze, trenutnog stanja pacijenta, terapije i problema sa kojima se suočava.

Nutritivna podrška ne zamenjuje onkološko lečenje, već predstavlja deo podrške pacijentu tokom procesa lečenja.

Sama ishrana, ne može dovesti do izlečenja i nestanka karcinoma.

U poliklinici u kojoj postoji mogućnost saradnje različitih specijalnosti, nutricionistički pristup može se, kada postoji potreba, uskladiti sa ostatkom medicinskog praćenja pacijenta.

Ishrana fizički aktivnih osoba

Nutricionistički pregled nije namenjen samo osobama koje imaju zdravstveni problem.

Fizički aktivni ljudi često dolaze sa drugim ciljevima:

• smanjenje procenta masnog tkiva
• očuvanje mišićne mase tokom mršavljenja
• povećanje mišićne mase
• bolja organizacija obroka oko treninga
• adekvatan unos proteina
• odgovarajući unos ugljenih hidrata
• bolji oporavak.
• suplementacije vitaminima i mineralima
• hormonske suplementacija, posebno testosteronom

Plan zavisi od vrste aktivnosti, učestalosti treninga, cilja i telesnog sastava.

Neko ko trenira šest puta nedeljno nema iste potrebe kao osoba koja je fizički aktivna dva puta nedeljno.

Zato ni sportska ishrana ne treba da bude univerzalni jelovnik, odnosno prilagođena je svakom sportisti u zavisnosti od vrste sporta.

Da li morate potpuno da izbacite ugljene hidrate da biste smršali?

Ne.

Potpuno izbacivanje ugljenih hidrata nije neophodno za svaku osobu koja želi da smanji telesnu masu.

Važni su pored ukupne količine hrane, energetski unos, kvalitet namirnica i raspodela makronutrijenata.

Kod nekih pacijenata smanjenje količine ugljenih hidrata može biti koristan deo plana, ali takva odluka treba da ima medicinski razlog.

Isto važi i za “intermittent fasting”, “low-carb”, mediteranski način ishrane i druge režime ishrane.

Ne biramo naziv dijete. Biramo pristup koji odgovara pacijentu.

Da li je gladovanje potrebno za mršavljenje?

Ne.

Za gubitak telesne mase potrebno je ostvariti odgovarajući energetski deficit, ali to ne znači da osoba mora čitav dan da bude gladna.

Dobar plan ishrane treba da omogući dovoljno makro i mikro nutritijenata, proteina, zdravih ugljenih hidrata i masti, povrća, vlakana i drugih potrebnih namirnica i da istovremeno bude prilagođen cilju i mogućnostima pacijenta.

Ako je dijeta toliko restriktivna da je pacijent može sprovoditi samo nekoliko dana ili nedelja, potrebno je zapitati se koliko je takav pristup dugoročno koristan.

Da li svaki pacijent dobija jelovnik?

Ne mora svaki pacijent imati identičan oblik plana ishrane.

Nekome je potreban precizan jelovnik sa rasporedom obroka, a nekome samo smernice sa pravilnom i izbalansiranom ishranom.

Kod druge osobe mnogo veći efekat može imati jasno definisana struktura obroka, izbor namirnica, veličina porcija i pravila koja može da primenjuje u različitim situacijama.

Cilj nije da pacijent zauvek zavisi od papira, jelovnika sa planom ishrane,  na kome piše šta jede određenog dana u određeno vreme.

Cilj je da razume šta menja, zbog čega to menja i kako da te principe primenjuje i kada se okolnosti promene.

Kontrolni pregled lekara specijaliste ishrane – plan se menja zajedno sa pacijentom

Plan ishrane ne treba posmatrati kao nešto što je jednom napisano, i ne menja se.

Na kontrolnom pregledu procenjujemo šta je pacijent uspeo da primeni, gde postoje teškoće i kako organizam reaguje na uvedene promene. Određene promene se odmah osećaju, a za neke je potrebno vreme.

Pratimo napredak u odnosu na cilj zbog kojeg je pacijent došao.

Kod jednog pacijenta to će biti telesna masa, kod drugog obim struka ili telesni sastav, kod trećeg laboratorijski nalazi, a kod četvrtog bolja tolerancija hrane i promena svakodnevnih navika.

Ako nešto ne funkcioniše, plan se koriguje i prilagođava potrebama pacijenta.

Pacijent nije neuspešan zato što plan ne funkcioniše. Dobar plan mora da bude dovoljno prilagodljiv da može da funkcioniše za pacijenta.

Koja je razlika između univerzalne dijete i medicinskog pristupa ishrani?

Danas je praktično nemoguće otvoriti internet pretraživač ili društvene mreže, a ne naleteti na novu “super dijetu”, suplement ili pravilo o tome kada, šta i koliko treba jesti.

Problem nije nedostatak informacija – informacija neproverenih i polovičnih je sve više

Problem je kako razlikovati ono što je korisno za konkretnu osobu od onoga što joj nije potrebno.

Zato je prednost pregleda koji obavlja lekar u tome što se ishrana ne posmatra odvojeno od celokupnog zdravstvenog stanja.

Ako pacijent ima insulinsku rezistenciju, dijabetes, bolest bubrega, povišene masnoće, onkološku bolest ili koristi određenu terapiju, to mora biti deo odluke o ishrani.

Nije svaka „zdrava namirnica“ idealna za svakog pacijenta i nije svaki popularan režim ishrane dobar izbor za svaku osobu.

Nutricionista na Vračaru – VIS MEDICAL Beograd

Ako tražite nutricionistu u Beogradu i želite pristup koji ne počinje unapred pripremljenom dijetom, u Poliklinici VIS MEDICAL nutricionistički pregled obavlja lekar specijalista higijene koji se bavi ishranom i medicinskom nutritivnom terapijom.

Poliklinika se nalazi na Vračaru, u blizini Čuburskog parka, a nutricionistički pristup može biti namenjen kako osobama koje žele da regulišu telesnu masu i promene način ishrane, tako i pacijentima kod kojih je ishranu potrebno prilagoditi određenom zdravstvenom stanju.

Naš cilj nije da vam damo još jednu dijetu.

Cilj je da zajedno napravimo način ishrane koji ima smisla za vaše zdravlje, vaše ciljeve i vaš svakodnevni život.

Zakažite nutricionistički pregled u Poliklinici VIS MEDICAL